Šta je mobing na poslu i kako da ga prepoznate - znaci koje ne treba ignorisati

Stalno kritikovanje, ponižavanje pred kolegama, namerno uskraćivanje informacija ili isključivanje iz radnog kolektiva mogu da budu znaci mobinga na poslu. Zlostavljanje na radu ne mora uvek da podrazumeva otvorene uvrede i sukobe, jer se može ispoljavati i kroz ponašanja koja se ponavljaju i postepeno narušavaju dostojanstvo zaposlenog, njegov profesionalni položaj i uslove rada.

U Srbiji je zlostavljanje na radu zabranjeno Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu. Ipak, nije svaka neprijatna situacija, kritika nadređenog ili neslaganje sa kolegama automatski mobing. Važno je prepoznati obrazac ponašanja, razumeti svoja prava i znati kome se obratiti ako postoji sumnja da je zaposleni izložen zlostavljanju.

Šta je mobing na poslu?

Mobing je oblik zlostavljanja na radu koji, prema zakonu, podrazumeva ponašanje koje se ponavlja i kojim se povređuju dostojanstvo, ugled, lični ili profesionalni integritet, zdravlje ili položaj zaposlenog. Takvo ponašanje može da izazove strah, stvori ponižavajuće ili uvredljivo radno okruženje, pogorša uslove rada ili dovede do izolovanja zaposlenog.

Zlostavljanje može da sprovodi nadređeni, ali i kolega ili grupa zaposlenih. Zbog toga mobing nije isključivo problem odnosa između šefa i radnika, već se može pojaviti i među kolegama na istom nivou.

Posebno je važno obratiti pažnju na ponašanja koja se ponavljaju i koja zaposlenog stavljaju u nepovoljan položaj, narušavaju njegov profesionalni ugled ili stvaraju atmosferu u kojoj se oseća nepoželjno i ugroženo.

Kako da prepoznate mobing na radnom mestu?

Mobing može da ima različite oblike, a neki od njih na prvi pogled mogu da deluju kao uobičajeni problemi u komunikaciji. Međutim, kada se određena ponašanja ponavljaju i usmerena su na ponižavanje, izolovanje ili narušavanje položaja zaposlenog, potrebno je obratiti pažnju na njihovu prirodu i posledice.

1. Stalno ponižavanje i vređanje

Ako nadređeni ili kolega redovno viče na zaposlenog, vređa ga, ismeva njegove sposobnosti ili ga ponižava pred drugim ljudima, takvo ponašanje može da predstavlja jedan od znakova zlostavljanja na radu.

Posebno je značajno kada se kritike ne odnose na konkretan zadatak ili rezultat rada, već postaju sredstvo za omalovažavanje ličnosti zaposlenog.

2. Namerno isključivanje iz kolektiva

Ignorisanje zaposlenog, izbegavanje komunikacije, isključivanje iz važnih razgovora i sastanaka ili uskraćivanje informacija neophodnih za obavljanje posla mogu da ukazuju na narušavanje profesionalnih odnosa.

Ako zbog takvog postupanja zaposleni ne može pravilno da obavlja svoje zadatke, a zatim se zbog toga neopravdano kritikuje, važno je zabeležiti okolnosti i učestalost takvih situacija.

3. Neopravdane kritike i omalovažavanje rada

Greške i primedbe deo su svakog posla. Međutim, nešto drugo je kada se rezultati jednog zaposlenog sistematski omalovažavaju, kada se njegov trud zanemaruje ili kada se prema njemu primenjuju očigledno drugačiji kriterijumi nego prema ostalim članovima tima.

U određenim okolnostima, i ovakvo postupanje može da bude deo obrasca zlostavljanja.

4. Davanje ponižavajućih ili neprimerenih zadataka

Sumnju mogu da izazovu situacije u kojima se zaposlenom bez opravdanog razloga daju zadaci koji su znatno ispod njegovih kvalifikacija, onemogućava mu se da obavlja uobičajene poslove ili mu se postavljaju neprimereni rokovi.

Ipak, raspodela poslova i promena radnih zadataka same po sebi ne znače da postoji mobing. Važno je da li za takve odluke postoje opravdani razlozi i da li su deo šireg obrasca neprimerenog postupanja.

5. Pretnje i stvaranje neprijateljske atmosfere

Ponavljane pretnje, zastrašivanje, pritisci da zaposleni sam napusti posao ili ponašanje kojim se namerno stvara osećaj nesigurnosti mogu da budu ozbiljan razlog za traženje zaštite.

Zaposleni ne bi trebalo da zanemari situacije u kojima se oseća ugroženo ili u kojima mu se otežava obavljanje posla kroz kontinuirani pritisak i ponižavanje.

6. Širenje glasina i zadiranje u privatnost

Ogovaranje, vređanje, iznošenje privatnih informacija i komentarisanje ličnih okolnosti zaposlenog mogu da naruše njegovo dostojanstvo i odnose sa kolegama.

Da li određeno ponašanje pravno predstavlja mobing zavisi od konkretnih okolnosti, njegove učestalosti i posledica.

Da li je svaka kritika šefa mobing?

Ne. Ovo je jedna od najvažnijih razlika koju zaposleni treba da razumeju.

Poslodavac ima pravo da organizuje posao, kontroliše rezultate, zahteva poštovanje radnih obaveza i ukaže na greške. Opravdana kritika, zahtev da se zadatak završi u dogovorenom roku ili zakonita odluka o radnim obavezama ne predstavljaju automatski zlostavljanje na radu.

Mobing se procenjuje na osnovu konkretnih okolnosti, uključujući prirodu ponašanja, njegovo ponavljanje i posledice po zaposlenog.

Zato je važno razlikovati profesionalno neslaganje i legitimno upravljanje radom od ponašanja koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva, profesionalnog integriteta ili položaja zaposlenog.

Šta da uradite ako sumnjate da trpite mobing?

Ako smatrate da ste izloženi zlostavljanju na poslu, važno je da ne zanemarite situaciju i da, koliko je moguće, sačuvate dokumentaciju koja može da pomogne u njenom razjašnjavanju.

Korisno je da:

• vodite evidenciju o događajima, datumima, mestu i osobama koje su im prisustvovale;
• sačuvate mejlove, poruke, pisane naloge i druge relevantne dokumente;
• zabeležite imena mogućih svedoka;
• potražite informacije od sindikata, pravnika ili nadležne institucije;
• proverite proceduru zaštite od zlostavljanja koja važi kod poslodavca.

Dokumentacija može biti značajna za razumevanje obrasca ponašanja i eventualni postupak zaštite. Važno je da se dokazi prikupljaju zakonito i da se ne iznose poverljivi podaci na način koji bi mogao da ugrozi prava drugih osoba.

Kome možete da prijavite mobing u Srbiji?

Zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da pokrene postupak zaštite u skladu sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Kada se za zlostavljanje ne tereti odgovorno lice kod poslodavca, zahtev se, po pravilu, podnosi poslodavcu, nakon čega se pokreće postupak posredovanja. Ako se za zlostavljanje tereti sam poslodavac ili odgovorno lice u pravnom licu, zakon predviđa posebna pravila i mogućnost neposrednog obraćanja sudu.

Pomoć i informacije moguće je potražiti i od Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova, sindikata ili pravnog stručnjaka.

Za pokretanje postupka postoje zakonski rokovi. Prema Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu, zahtev za zaštitu kod poslodavca zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno, pri čemu rok počinje da teče od poslednjeg takvog ponašanja. Za sudsku zaštitu važe posebna pravila i rokovi, pa je važno da zaposleni pravovremeno proveri koji postupak se primenjuje na njegov slučaj.

Pokretanje postupka zaštite i učešće u njemu ne smeju sami po sebi da budu razlog da zaposleni bude stavljen u nepovoljniji položaj u pogledu prava iz rada.

Zašto je važno da mobing ne ostane neprijavljen?

Dugotrajno ponižavanje, izolacija i pritisak mogu da naruše odnose na radnom mestu, otežaju obavljanje posla i utiču na osećaj sigurnosti zaposlenog. Zato je važno da se sumnja na zlostavljanje ne zanemaruje, već da se situacija sagleda na osnovu činjenica i da se pravovremeno potraži odgovarajuća zaštita.

Prepoznavanje mobinga prvi je korak ka rešavanju problema. Poznavanje zakonskih prava, čuvanje relevantne dokumentacije i obraćanje nadležnim institucijama mogu da pomognu zaposlenom da utvrdi koje mogućnosti zaštite ima na raspolaganju.

Nijedan zaposleni ne bi trebalo da bude izložen ponižavanju i zlostavljanju, ali je za pravilno rešavanje problema važno razlikovati neprijatne situacije i profesionalne nesuglasice od ponašanja koje ispunjava zakonske uslove za mobing.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: