VEĆE PENZIJE, STABILNIJE KAMATE, ALI I VEĆI RAČUN ZA STRUJU Šta građane Srbije očekuje u Novoj, 2023. godini

BizPortal | 15:41 | 31.12.22 Biz info

Lista dobrih, ali onih manje dobrih vesti.

Shutterstock

Godina iza nas bila je jedna od najburnijih u skorašnjoj istoriji, a skoro svako tržište doživljavalo je drastične promene. Kriza u Ukrajini pokrenula je lanac koji je doveo do recesije u pojedinim državama, ali i povećane inflacije koju je osetila apsolutno svaka država na svetu. Neko više, neko manje, podrazumeva se…

Srbija se dobro borila sa nestabilnom situacijom koja je iziskivala veliki napor, razna ograničenja, nafte, izvoza hrane, ali i cena osnovnih namirnica, i kako bi se kriza što lakše podnela.

Šta je ono što nas očekuje u Novoj, 2023. godini?

Povećanje penzija i plata

Prema rečima ministara finansiija minimalna zarada s početkom 2023. godine biće veća za 14,3 odsto, kao i da je planirano povećanje plata u javnom sektoru od 12,5 odsto i povećanje plata od 25 odsto za vojsku.

Pored plata, penzionere u Srbiji obradovala je vest da će Nova godina doneti i veće iznose (12 odsto) na njihovim računima. Prema novoj računici, iznos čeka za januar, odnosno prosečna penzija najstarijih građana Srbije biće 37.780 dinara, što je za oko 4.000 dinara više od dosadašnjih 33.740 dinara.

Takođe, najniža penzija u Srbiji koju dobijaju poljoprivredni penzioneri, a koja iznosi 14.470 dinara, sada će iznositi 16.200 dinara.

Za najstarije građane koji primaju između 15.000 i 20.000 dinara,, penzije će biti uvećane i dostići će od 18.320 do 24.420 dinara.

Kakva je situacija sa energetima, kakva nas godina čeka?

Što se tiče predviđanja za sledeću godinu, jedno je jasno, niko ne može da precizira šta kriza sve može da donese.

Prema rečima Željka Marković, lidera za sektor energetike i resursa u kompaniji Dilojt, u razgovoru za Bizportal, neophodan je oprez, jer energetska situacija u svetu može da ima uticaj i na našu zemlju.

– Ono što svi moramo da imamo na umu kada su bilo koje predikcije u pitanju, jeste činjenica da svi preduzimaju određene korake i da niko ne sedi skrštenih ruku. U toku 2022. godine skladišta su punjena sa dotokom gasa iz Rusije, a za 2023., kada se budu ispraznila, odnosno kada bude trebalo ponovo da se napune ta ista skladišta, pitanje je koliko će ruskog gasa i isporuke biti prema Evropi. – objašnjava naš sagovornik i dodaje:

– Treba biti oprezan, problemi su mogući, a rešavanje istih se podrazumeva. Suviše je daleko da bi se prognozirala situacija za sledeću zimu. Još nismo izašli iz ove, a očekujemo da bude teška. Da li će biti sledeća zima teža od ove, niko ne može da zna – zaključio je Marković.

Nemile vesti su svakako dva najavljena poskupljenja struje koja nas čekaju u ovoj godini. To je zvanična informacija koju je Vlada Srbije prethodno najavila u dogovoru sa MMF, a ono što je umirijuće, jeste činjinica da će i pored minimalnih poskupljenja cena struje u Srbiji biti daleko manja nego u Evropi. MMF od Srbije traži da cenu struje, mimo najavljenog poskupljenja od januara 2023. podigne još tri puta – 1. maja i 1. novembra sledeće godine, kao i 1. maja 2024.

Prema memorandumu o ekonomskim i finansijkim politikama MMF, najavljena su i poskupljenja gasa.

-Povećanje od 11 procenata biće na snazi od početka 2023. godine, a nakon čega će uslediti povećanja od 10 procenata od maja 2023. novembra 2023. i maja 2024, piše u Memorandumu koji je objavio MMF.

Cene osnovnih namirnica

Kako je ministar trgovine, Tomislav Momirović, pre samo par dana izjavio, Srbija je uspešnom kontrolom cena obezbedila za svoje stanovnike najniže cene osnovnih namirnica u Evropi.
Pored velike inflacije u svetu, neophodno je da građani budu svesni da je minimalno poskupljenje moralo da se desi, napomenuo je ministar, ali je dodao jednu važnu stvar.

-Ja bih samo voleo da ljudi znaju da Srbija ne prednjači po rastu cena u Evropi. Voleo bih da ljudi imaju u vidu da smo mi kontrolom cena obezbedili ako ne najnižu, onda jednu od najnižih cena osnovnih životnih namirnica u Evropi. Vodimo računa o našim građanima da im sve bude dostupno i nećemo dozvoliti divljanje cena, naročito osnovnih životnih namirnica – poručio je Momirović.

Poljoprivreda

Dobre vesti stigle su i za poljoprivrednike koji su bili jedna od tema u raspravi od predlogu Zakona o budžetu za 2023 godinu, kao i o raspodeli novca. U odnosu na, sada već , prošlu, godinu, budžet za ovu predviđa ukupne prihode od 1.843,4 milijarde dinara, odnosno 7,8 odsto više novca, a što se tiče rashoda, oni bi trebalo da iznose 2.107,4 milijarde dinara.

Za poljoprovriredu je predviđeno rekordnih 79,7 milijardi dinara, a kako je najavio ministar finansija, Siniša Mali, najveći deo novca ići će upravo za subvencije u tom sektoru.

Kako su poljoprivredni stručnjaci objasnili za Bizportal, subvencije koje nas očekuju u ovoj godini u mnogome će olakšati otežanu situaciju u skoro svim poljoprivrednim sektorima. Takođe su dodali da će rekorni budžet doneti i podršku u vidu sredstava za deo kamata koje će banke uspešno reprogramirati kroz kredite.

Početak 2023. godine doneće još jednu olakšicu kada su u pitanju obaveze i papirologija, tačnije platformu „E-agrar” preko koje će, bilo da je to registracija gazdinstva, ili prijava za određenu subvenciju sve ići mnogo efikasnije. Planirano je da budući sajt najviše doprinese u brzoj obradi svih zahteva poljoprivrenika upućenih državi. Prema najavama iz Ministarstva poljoprivrede, cilj je da svih 450.000 registrovanih gazdinstava pređe na digitalno vođenje posla, ali u početku to neće biti obavezno.

Krediti, kamate

Jedna od najvećih briga svih zaduženih građana Srbije bila je svako zasedanje Fed-a, i isčekivanje da li će kamatne stope da rastu, ali i koliko.

Svaka odluka Američke centralne banke (FED) donosila je poskupljenje rata svih dužnika u bankama. Ono što raduje, ali i što donosi ova godina jesu drastično smanjene prognoze rasta Američke centralne banke, a kako su najavljivali krajem decembra očekuje se da će biti 0,5 odsto u odnosu na prethodno očekivanih 1,2 odsto.

U razgovoru sa Bizportal, ekonomski stručnjak, Vladimir Vasić, izneo je svoju prognozu kada je stabilizacvija tržišta novca u Srbiji u pitanju.

– Nema prostora za globalnu katastrofu, ovo je jedan od poremećaja koji se dešava ciklično u ekonomijama, uvek se nešto novo rodi, ali nema mesta za reč kriza, samo za usporavanje ekonomije. Banke u Srbiji su kapitalizovane, likvidne i stabilne. Sledeće godina je po projekvijama s rastom 2 do 2,5 BDP, što su dobri pokazatelji da možemo da je preguramo, a onda od one tamo da se vratimo normali – kaže Vasić.

A kada su u pitanju krediti, Vladimir Vasić posavetovao je naše čitaoce da u ovoj, Novoj godini, budu mudri prilikom donošenju velikih odluka.

– Uzimanje kredita je nešto o čemu moramo dobro da razmislimo. U narednom preriodu moguće je povećanje kamatnih stopa, kako bi se zaustavila inflacija. Restriktivna monetarna politika daje efekte u Americi, u Evropi imamo takve naznake posle 17 meseci. Kod nas će se to, verujem, desiti početkom 2023. godine. Sa četvrtim uzastopnim smanjenjem cena naftnih derivata izgledno je i da će se zauzdati inflacija – objasnio je sagovornik.

Počelo „hlađenje“ na tržištu nekretnina?

Sudeći po analizama stručnjaka širom Evrope polako dolazi do pada cena nekretnina. Interesovanje je znanto opalo, ali i promet novca na tržištu nekretnina. Šta je sa domaćim tržištem, da li je stabilizacija tržišta nekretnina samo mit, ili se ona očekuje u ovoj godini?

Ukoliko uzmemo u obzir navalu Rusa na apsolutno sve nepokretne imovine širom Srbije u 2022. godini, zatim strah od uzimanja novih kredita usled promenljivih kamatnih stopa, kao i da su oglašeni stanovi sve više precenjeni, moglo bi se reći da se stabilizacija nadzire.

Agentica i valsnica „Pešić nekretnina“, Zorica Pešić nije preterani optimista, a kako navodi, sve ovo što se trenutno dešava na tržištu u nekim drugačijim okolnostima bi značilo odličan pokazatelj stabilizacije odnosa kvaliteta i cena, međutim rastu cena se ne vidi kraj. Na nezadovoljstvo obe strane, onih koji prodaju nekretnine, i onih koji se interesuju za kupovinu, objasnila je za Bizportal.

Prema njem rečima, stanovi će i dalje stajati na oglasima i čekati kupce, a ljudi će sve manje da kupuju, pa će promet novca u ovom sektoru biti značajno umanjen, što bi moglo da ima prizvuk stabilizacije.