U SRPSKOJ PRIVREDI SVE VIŠE STRANACA Na našim njivama srpski jezik skoro da se ne čuje

Broj stranih državljana koji su od početka godine dobili srpsku radnu knjižicu veći je za 3.746 ljudi u odnosu na prošlu godinu. Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da je tokom čitave 2021. ukupno 23.662 stranca dobilo radnu dozvolu, dok ih je na ovogodišnjem spisku već 27.408.

Ovo nije, međutim, konačna lista radnika iz inostranstva koji rade kod poslodavaca u našoj zemlji, pošto mnogi posao pronalaze i preko tridesetak agencija posrednika koje se bave zapošljavanjem stranih radnika, a dolaze i direktno preko firme. Ugovori se najčešće sklapaju na šest meseci do godinu dana.

– Najveći broj dozvola lane izdat je državljanima Kine, Turske, Ruske Federacije, Indije, Ukrajine i Severne Makedonije, dok su ove na listi između ostalih i Kubanci. Ne raspolažemo pouzdanim podacima o njihovim profesijama – kažu u ovoj službi.

Velike su potrebe privrednika za stranim radnicima i očekuje se da i u narednom periodu one budu sve veće. Posebno je potražnja velika na građevini, jer tu nedostaju kadrovi i sa srednjom i sa visokom stručnom spremom, među našim stanovništvom nema interesovanja za tim poslovima.

Nacionalna služba, međutim, ne raspolaže podacima o sektorima u kojima se stranci u Srbiji najčešće zapošljavaju, ali se zna da je veliki broj njih angažovan na infrastrukturnim projektima u našoj zemlji.

Najčešće ih angažuju poslodavci iz Beograda, a osim onih koji dolaze kako bi radili u velikim stranim kompanijama, traženi su i u građevinarstvu, na poslovima dostave, kao i na nekim sezonskim poslovima.

Umesto Rumuna i Bugara, Uzbekistanci i Indijci

I dok su nekada na poljoprivrednim imanjima radili Rumuni i Bugari, danas se najviše odlučuju Uzbekistanci i Indijci, odnosno najviše ih je prijavljenih kroz ovaj sistem.

– Dolaze, pre svega, ljudi iz zemalja u kojima je cena radnog sata veoma niska, ali i iz onih koje investiraju kod nas – kaže Duško Vuković, potpredsednik Saveza Samostalnih sindikata Srbije.