VAZDUŠNA BLAGA SRBIJE Čudesna lečilišta koje nudi naša zemlja – Donosimo spisak lekovitih blagodeti koje pružaju

BizPortal/V. Popović | 13:56 | 19.07.22 Biz info

Planinska lečilišta i klimatska mesta odlikuju njihove atmosferske karakteristike, prirodno čisti ambijenti i vazdušne izuzetnosti koje povoljno utiču na mnoga oboljenja.

Youtube/Printscreen/Hotel Heba

Od davnina, mnogi veći i jači od nas su želeli da osvoje i pokore ovaj deo Balkana. Kao da su oduvek znali da pored plodne zemlje, dobre klime, postoji još mnogo toga što priroda ljubomorno čuva, a što bi njihova carstva koja su se širila moglo uvećati i učiniti ih još moćnijim. Još su mudri drevni Rimljani znali za lekovita svojstva koja dolaze iz utrobe naše planete, te su tako još pre dva milenijuma pokoravajući zavidni deo njima poznatog sveta osvojili i ove naše prostore.

Prirodna bogatstva koja krase ove naše krajeve su posle mnogo vremena otkrivena. Upravo oni su postavili temelje banjskog lečenja mnogih bolesti u Srbiji izgradivši rimska kupatila – terme, a zaostavštini njihove vladavine na ovom podneblju svedoče i ostaci koji su rasuti u svim delovima naše zemlje.

Kada je na rimsku epohu stavljena tačka, iza njih su na naše prostore stigli Vizantinci, a iza njih i Turci Osmanlije. Svi su poznavali i cenili ova zdravstvena blaga jer im nisu bila strana i cenili su blagodeti toplica koje bi na ovoj teritoriji zaticali. Nisu ih rušili, već su im davali svoj pečat tako što bi ih rekonstruisali i ukrašavali prepoznatljivim ornamentima svojih kultura. Proticalo je vreme, carstva su nestajala, smenjivali su se mir i ratovi.

Vreme nakon Drugog svetskog rata obeležio je sveopšti razvoj i napredak, a banje u Srbiji počinju ubrzano da se razvijaju. Moderno vreme i industrijalizacija su doneli pored mnogobrojnih prednosti i razne negativne uticaje. zagađenje prirodne okoline i vazduha, a samim tim i razne bolesti od kojih pati savremeni čovek. Jedne od najraspostranjenijih su one koje pogađaju respiratorne organe. Mnoge medicina vida, a za mnoge još uvek nema leka. Iz tih razloga društvo je sve više prepoznavalo dobrobiti čistog i zdravog planinskog vazduha, pa je pored toplica koje se najčešće nalaze u nižim predelima, gradilo i sanatorijume na planinskim lepoticama Srbije jer je moderna nauka uvidela blagorodnost koju plućima donosi sudar različitih vazdušnih klima, velika godišnja insolacija, izostanak aerozagađivača, viskoka koncentracija jona i ozona u vazduhu, malo padavina i magle, blaga leta i zime, koje krase domaće vazdušne banje.

Balneoklimatološki institut Srbije, je nekoliko banja proglasio vazdušnim, uzimajući u obzir njihove klimatske i vazdušne izuzetnosti. Ovim statusom u Srbiji se mogu podičiti Banja Ivanjica, Zlatar, Zlatibor, Divčibare, Sokobanja, Banja Vrdnik i planina Rudnik. Svakako treba imati u vidu da se sve banje nalaze u prirodno čistim ambijentima, ali vazdušne banje i klimatska mesta odlikuju se izuzetnim svojstvima vazduha i već pomenutim faktorima.

Banja Ivanjica

Ušuškana među brojnim gorama, na mestu gde se ljube mediteranska i planinska klima, u dolini reke Moravice leži vazdušna banja Ivanjica, mali, neukaljani, ekološki raj. 2000. godine proglašena je za prvu vazdušnu banju u Srbiji. Ovoj banji, geografski položaj u kombinicaiji sa umereno–kontinentalnom klimom doneo je blage zime i sveža leta, idealnu vlažnost vazduha, veliku koncentraciju kiseonika, odsustvo zagađivača vazduha, kao i potpuni izostanak magle. Osnovno prirodno lekovito svojstvo ovog planinskog lečilišta je upravo vazduh, a koristeći svoje prirodne lekovite resurse, Ivanjica je razvila lečenje: malokrvnosti, plućnih oboljenja, alergija i raznih neuroloških tegoba. Zdravstvene terapije sprovode se u Zavodu za specijalizovanu rehabilitaciju – Ivanjica, koji j osnovan 1978. godine.

Divčibare

Ponosno se diči nad Valjevom na 980 metara nadmorske visine, smeštena na planini Orjen, vazdušna vidarica Divčibare. Zbog ruže vetrova koju tvore sredozemna, karpatska i panonska klima njen vazduh je obogaćen velikom koncentracijama joda iz kojih razloga je ovo mesto proglašeno vazdušnim lečilištem. Ovde spas za svoje slabe tačke mogu pronaći oboleli od neurovegetativnih oboljenja, hroničnog bronhitisa, bronhijalne astme i anemije.

Vazdušna oaza na pola puta do mora

I da nema nikakve druge atrakcije kojima obiluje mnogi bi mu se stalno vraćali. Na prvom mestu zbog svojih osobina koje mu je priroda podarila. Zato je odvajkada bio omiljeno odredište onih kojima je zdrav način života na prvom mestu, zbog blagotvornosti na zdravlje posetilaca. Ova visoravan na 1010 metara nadmorske visine nalazi se na otprilike pola puta od Beograda do Jadranskog mora. Neprolazni, Zlatibor. Ovaj planinski predeo smešten u jugozapadnoj Srbiji, mesto je gde se grle primorska i kontinentalna vazdušna strujanja, što za rezultat ima umerenu klimu, čist i suv vazduh, nizak vazdušni pritisak, kao i izraženo ultraljubičasto zračenje. Klima Zlatibora, svrstala ga je među vazdušne banje koje pomažu pri lečenju: oboljenja tiroidne žlezde, astme, malokrvnosti, bolesti metabolizma, kardiovaskularnih poremećaja, opšte slabosti organizma i nervne napetosti.

Lekovita i bogata rudama – Rudna planina

Na nešto više od sat vremena vožnje od prestonice, a na samo 15 kilometara od Gornjeg Milanovca, nalazi se planina po mnogo čemu drugačija od ostalih. Budući da obiluje rudama cinka i olova otuda je i nazvaše Rudnik. Istorijski izvori svedoče da se ovde rudarilo još za vreme gospodarenja Starih Rimljana. Cvijićev vrh, nazvan u čast čuvenog srpskog geografa nalazi se na 1.132 metara nadmorske visine i ujedno je najviši rudnički vrh. Istoimena varoš, smestila se na nadmorskoj visini od oko 600 metara. Na gotovo idealnoj poziciji u srcu Šumadije, na tromeđi reka: Velike Morave, Zapadne Morave i Kolubare. Zbog svoje nevelike nadmorske visine dobio je epitet vazdušnog lečilišta. Rudnik odlikuju izuzetna godišnja insolacija, vazdušna strujanja, visok nivo jona u vazduhu i nezagađeno prirodno okruženje.

Dođeš star, odeš mlad

Ovaj najposećeniji lekoviti planinski predeo u Srbiji krase ukrštanje različitih vazdušnih strujanja i harmonija prirode i reljefa. Vazduh je ovde obogaćen kiseonikom i ozonom, što ga čini odličnim mestom za sve one koje cene zdrav život ili su narušenog zdravlja. Sokobanja, Sokograd, dođeš star, odeš mlad. Slogan koji je uz sliku mesta nekada krasio suvenire iz ovog vazdušnog lečilište, koje su naše bake donosile posle vidanja u ovdašnjim zdravstvenim zavodima. Sokobanja nema jakih vetrova dok šuma ima u izobilju. Vazdušni pritisak je ovde povoljan za živi svet jer je bez naglih promena, što je važno kod onih koji pate od karidiovaskularnih i plućnih oboljenja. Prisustvo pozitivnih i negativnih jona u etru, odnosno povoljna jonizacija, osvežava i okrepljuje ljudski organizam. U okolini u prečniku od 30 kilometara nema fabričkih dimnjaka, pa samim tim ovo planinsko lečilište nema zagađene vodotokove, a ni zemljište.

Nad kotlinom postoji stalno kruženje svežeg vazdušnog strujanja. Vazduh Sokobanja koristi i za lečenje ozbiljnijih plućnih bolesti. Noću, oštri gorski vetar koji se spušta s Ozrena ka Moravici, donosi prijatnu svežinu letnjim noćima. Meštani ga zovu noćnik. Zimi često duva jugo, koji brzo povisuje temperaturu, topi sneg i isušuje zemljište. Povoljan vazdušni pritisak kao i odsutvo aerozagađenja omogućili su uspešne zdravstvene terapije kod bronhijalne astme, psihoneuroze, neurastenije, lakših oblika povišenog krvnog pritiska i anemije. Osim medicinskih tretmana, kojima pogoduje vazduh ovog podneblja, u Sokobanji se leče i hronični reumatizam i išijas, stanja posle povreda, kao i hronična ginekološka oboljenja.

Vazduh zlata vredan

Ako ste nekada putovali u pravcu Crne Gore, ubrzo nakon Zlatibora i Kokinog Broda mogli ste videti predeo bogat četinarskim šumama, čistim vodama i vazduhom čiji miris leči. Kada sa magistrale pogledate levo od Nove Vaoši, kroz koju put vodi ka Prijepolju i dalje ka državnoj granici, puca pogled na planinu Zlatar. Smešten između četiri reke: Lima, Uvca, Mileševke i Bistrice. Razređen vazduh, nizak vazdušni pritisak, bujne šume, neprestano smenjivaje planinskih i primorskih vetrova i impozantan broj sunčanih dana godišnje ( čak 280 u proseku), doveli su do toga da Zlatar bude proglašen vazdušnom banjom. Zbog ovih prirodnih lekovitih svojstava na Zlataru je osnovan Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju kardiovaskularnih oboljenja – Zlatar, smešten između borovih i brezinih šuma. U ovoj zdravstvenoj ustanovi mogu pomoći obolelima od kardiovaskularnih bolesti, poremećenog arterijskog pritiska, onima sa poremećajima u funkciji perifernog arterijskog pritiska. Takođe, ovde uspešno tretiraju i psihosomatska stanja kod kardiovaskularnih oboljenja, povišene masti i šećer u krvi, slabo opšte stanje organizma i malokrvnost.

Najmlađa banja u Srbiji

Banja Vrdnik je vazdušno lečilište ušuškano na južnim padinama Fruške Gore, u samom središtu Srema. Ovo mesto je pre samo par godina ponelo titulu banje jer se okitila prirodnim ukrasima koje čine izvorišta termalne vode, veliki broj sunčanih sati godišnje, blage, prijatne klime i visokog sadržaja ozona u vazduhu. To je uslovilo lečnje respiratornih problema u Zdravstvenom centru banje, a osim oboljenja disajnih puteva u njoj se leče i reuma, postooperativna i posttraumatska stanja, kao i migrenozna stanja. Vrdnik okružuje priroda jedinog vojvođanskog uzvišenj, pa je iz tog razloga ovo mesto veoma privlačno turistima iz Srbije i iz inostranstva. Gosti koji posete Vrdnik biće u mogućnosti da obiđu nekoliko kulturno-istorijskih spomenika u samoj banji i još dosta njih koji se nalaze nedaleko od nje. Dva najbitnija istorijska objekta ovog kraja su manastir Ravanica u kojem se nalazi kovčeg sa ličnim predmetima svetog cara Lazara. Drugi, mnogo stariji spomenik u vrdničkom kraju je Vrdnička kula koju su sagradili Rimljani. Vrdnička kula se nalazi na pola puta između Vrdnika i izletišta Zmajevac. Takođe, ne treba zaboraviti ni manastir Jazak u kojem leže mošti svetog cara Uroša Dušana Nejakog.

U našoj zemlji postoji postoji više banja koje su klimatska mesta, a to su Banja Istok ili Pećka Banja, Zvonačka Banja, Prolom Banja, Pribojska Banja i Kuršumlijska banja. Ove banje krase mali broj padavina, blaga klima koja podrazumeva umerene zime i leta, bujna vegetacija i odsustvo aerozagađenja.